MOJ KRF

vodič po najlepšem ostrvu Mediterana

Impresije s KRFA - www.mojkrf.info

Srbi na Krfu

mauzolej na ostrvu Vido

Nakon jednog od najtragičnijih dogadjaja u istoriji Srbije - povlačenja srpske vojske za vreme prvog svetskog rata preko Albanije i luke Drač, oko 150.000 naših vojnika

stiglo je na Krf. Iskrcali su se u Guviji, a delom i u Mesongiju.


Iznemogla srpska vojska je lečena na ostrvu Lazaret, dok su mrtvi prebacivani na tada pusto ostrvo Vido, kod domaćeg stanovništva poznato i kao ostrvo zmija.
Na Lazaret su prve došle 21. januara 1916. moravska, pirotska i čačanska vojna bolnica. Uskoro je stiglo još nekoliko hiljada na smrt iscrpljenih i bolesnih mladića-regruta. Prvih nekoliko dana umiralo je dnevno i do 300 vojnika.
Preminuli vojnici su u početku su bili sahranjivani u rakama na kamenitoj obali ostrva Vida, a ubrzo, jer više nije bilo moguće fizički iskopati toliki broj grobova, njihova tela su polagana u  more izmedju Vida i Krfa. Oko 5.400 umrlih vojnika spušteno je u more, bez mogućnosti da budu sahranjeni, a ukupan broj preminulih na Krfu je oko 10.000.
 
Pesnik Milutin Bojić ovekovečio je srpsku ratnu dramu u pesmi „Plava grobnica“.

Na Vidu se nalazi mauzolej- spomen kosturnica na rađena po projektu arhitekte Nikole Krasnova, a završena je 1938. godine.

Na mermernim zidinama nalaze se 1.232 kasete sa kostima ratnika koji su bili sahranjeni na 27 krfskih grobalja, a čija su imena bila poznata. Kosti 1.532 nepoznata ratnika sahranjena su u dva spoljašnja bočna kamena bunkera. Iznad ulaza u mauzolej je velika reprodukcija Albanske spomenice s grbom Kraljevine Jugoslavije.

Za ostrvo Vido je mitropolit Dimitrije 1918. godine  rekao da je to srpski Jerusalim, dokaz vitalnosti srpskog naroda, herojske borbe za slobodu i stremljenja ka budućnosti.

plava grobnica spomen pločaPošto je na Krfu bilo sedište srpske vlade u progonstvu, na ostrvu su formirani gotovo svi nivoi organizacije državne uprave. Narodno pozorište na Krfu bilo je ustupljeno od strane krfskih vlasti za zasedanje srpskog Parlamenta od 19. januara 1916. do 19. novembra 1918. dok je u hotelu „Bela Venecija“ bila smeštena srpska Vlada.(Zanimljivo je da je vlasnik hotela „Bela Venecija“ u kome je bila smeštena srpska vlada, gospodin Janis Gazis, udao sve tri svoje ćerke za Srbe. Najstarija, Đovana, udala se za konjičkog oficira Milivoja Čolaka Antića. Augusta za Milana Stojadinovića, , koji se, 1936. godine, kao predsednik Vlade, svojim poginulim drugovima odužio podigavši Mauzolej na Vidu.Najmlađa Safiro udala se za profesora Ljubomira Kazimirovića.). Hotel Bela Venecija u neposrednoj je blizini starog gradskog jezgra grada Krfa. Orginalno zdanje srušeno je tokom Drugog svetskog rata u nemačkom bombardovanju. Na istom mestu podignut je skoro identičan objekat istog imena. Nekoliko stotina metara od hotela Bela Venecija je Srpska kuća. Muzej u kome je ovekovečena srpska golgota tokom Prvog svetskog rata.  Osim stotina fotografija, u Srpskoj kući se čuva i kopija Krfske deklaracije, kontroverznog dokumenta potpisanog 20. jula 1917. godine. Potpisali su ga, sa jedne strane Nikola Pašić, predsednik vlade Kraljevine Srbije, a sa druge Ante Trumbić ispred Jugoslovenskog odbora. Ovim dokumentom, u sred rata, Kraljevina Srbija praktično je ukinula samu sebe!

Crkve Sv. Arhanđela Gavrila, Sv. Trojice i Sv. Nikole bile su ustupljene Srbima. Na Krfu je formirana srpska osnovna škola sa 290 učenika i niža gimnazija sa 120 đaka.Izlazile su i „Srpske novine“ u tiražu od deset hiljada primeraka. Štampane su mnoge knjige kao i udžbenici za decu. Organizovana su sportska društva, održavale su se fudbalske utakmice sa savezničkim ekipama. Krf je bitan, takođe, jer je na njemu 1917. godine tu je potpisana „Krfska dekleracija“ kojom je zaključeno stvaranje Kraljevine Jugoslavije. Sve se ovo može videti u muzeju „Srpskoj kući“ u gradu Krfu.

Srpska kuća, počasni konzulat na KrfuTokom boravka na ostrvu Krfu Srbi su uspostavili jake veze sa mesnim stanovništvom. Veliki broj Srba je ostalo da živi na ostrvu, sklopljeni su mnogi brakovi .  Najuverljivije svedočanstvo o neizbrisivom tragu boravka Srba na Krfu je to da su se u rečniku starijih Krfljana zadržale reči: 'tata', 'baba', 'glava', 'kuća'. Na ostrvu Krfu je nastala i pesma „Tamo daleko“.

Na Krfu je postepeno, uz pomoć ljubaznih Krfljana,  sunca, lekara i redovne ishrane, nastupio oporavak srpske vojske. Prvo fizički, a onda i psihički . Jedan očevidac je zapisao: „Srbi lepo urediše i ukrasiše svoje logore“. Izgledali su „zdravi, dobro naoružani, opremljeni od pete do glave“. Francuskom poslaniku Ogistu Bopu „ovako brz i potpun preobražaj ličio je na čudo“.
 
Kada se od Mesongija skrene ka Agios Mateosu, uskoro se sa desne strane može videti tabla koja putnike obaveštava da su došli do groblja Drinske divizije. Spomenik su podigli „Drinci svojim drugovima iz ratova...“ , na kome su uklesani stihovi poručnika Vladimira Stanimirovića:

Na humkama u tuđini
neće srpsko cveće nići.
Poručite našoj deci
Nećemo im nikad stići.
 

Osim ovog tu je i spomenik Janisu Janulisu, koji je dao imanje za srpsko groblje. Na Krfu je zemlja vredna jer je nema dovoljno. Ali Janis je svoju njivu poklonio borcima Drinske divizije, da na njoj sahrane svoje mrtve drugove. Kada su, posle rata, kosti preminulih vojnika iskopane i prebačene u mauzolej na Vidu, Janis Janulis nije više želeo da svoju njivu obrađuje.Ostala je kao spomen njegovog velikog srca. Srbija mu se odužila time što je i njemu podigla spomenik na glavnom trgu Agios Mateosa, kod seoske crkve.  

česma oficira Drinske divizije na KrfuPutem od Gardiki tvrđave prema Paramonasu naićićete na  česmu koju su srpski oficiri posvetili svojim vojnicima. Svuda oko česme, po maslinjacima i proplancima, nalazili su se tokom 1916. šatori srpske vojske. Nažalost česma je presušila.

U Arhivu Srpske akademije nauka i umetnosti, čuva se sledeće pismo:

Писмо једне Гркиње са Крфа Српском официру на Солунском фронту 1918. године

Откако сте Ви Срби отишли са Крфа, ја се још нисам развеселила. То веле све жене које живе на овом малом острву. За нас би било боље да нисте дошли на Крф, јер нам је сада горе.
За последње три године толико сам се била навикла на та питома лица војника, на њихове доброћудне питоме очи.

Чудна сте ви раса! Један руски пуковник ми рече да је то особина свих Словена.
Ове последње три године док сте били овде, проживеле смо лепо и пријатно.

Сваког дана трчала сам на прозор да видим каквог познатог српског официра, само да ми се јави и да се пријатно на мене осмехне. Било ми је доста за тај дан до спавања. Крф је онемео, не пева се више. Ваш народ стално пева и на то певање и тај жагор била сам се толико навикла.

Можете да ме сматрате за великог непријатеља вашег народа, јер сам увек желела да се што доцније вратите у своју отаџбину.
Дошли сте, показали шта је живот и отишли, а нас сте оставили несрећне.

Шта нам вреди и лепота и све друге лепе особине, које су Срби код нас нашли, кад нико у томе не уме да ужива.
Благо оним девојкама које су Срби одвели одавде и спасли на овом љубавном острву, пуном сунца и чемпреса, али без љубави.

архив САНУ
{jcomments on}

Load Previous Comments
  • Milan Ivanović

    Dositej Obradović, prvi moderni srpski pisac,je od 1760-te godine pa sve do 1807. kada je došao u Beograd, neumorno putovao. Za to vreme proputovao je pola Evrope i upoznao mnoge narode. Tokom tog perioda dva puta je boravio i na Krfu. Prvi put 1764 godine, pop napuštanju manastira Dragović - 45 dana, a za to kratko vreme je naučio osnove grčkoj jezika. posle toga odlazi u Hilandar, pa u Smirnu (današnji Izmir).
    U proleće 1768. godine ponovo se ukrcao na lađu za Krf, odatle se uputio ualbanske planine.U Albaniji je proveo nekoliko meseci boraveći u Hromovu,Argirokastru i Premetu. Iz Albanije odlazi na Krf gde je boravio do maja 1769. godine

  • Милан Грујић

    За мене је Грчка извор праве демократије, препуна је историје, кроз музику се осећа дух прохујалих векова. Међу Грцима имам добре пријатеље са којима се познајем скоро 20 година.Осећам их као своју браћу и сестре. Иначе, мој прадеда је прешао Албанију 1915. године и био на Крфу са српском војском. <br />Овде важи мишљење да Срби и Грци праве најбоље лумперајке у целој Европи.

  • Stojan J.

    Iz memoara Milana Stojadinovića: NASTAVAK:<br /><br />Ustvari, narodnim poslanicima bilo je prijatnije živeti u Francuskoj ili Italiji, a dolazak na Krf usled razvijene aktivnosti nemačkih podmornica bio je uvek podvig skopčan sa puno rizika.<br /><br />Ministar Ničić je bio kupio, odmah po dolasku na Krf, nov auto za ministarstvo u Parizu, kod firme „Peugeot". To su bila za ono vreme vrlo moderna, udobna i lepa kola i ministar je bio ljubazan da mene, kao i mog brata i sestru, češće nedeljom izveze u okolinu, a naročito u Paleokastritzu i druga udaljena mesta, koja bih ja inače teško mogao dostići plaćajući fijaker, popularno - ali za moje finansije prilično skupo prevozno sredstvo.<br /><br />Stanovnici su, međutim, obično jahali na magarcima, poneki put i po dvoje njih na jednom. Uostalom, stanovništvo su mahom sačinjavali siromašni seljaci, koji su u varoš dovozili zelen, voće i mleko...

  • Stojan J.

    Iz memoara Milana Stojadinovića:<br /><br />...Smisao za poštovanje ustavnih propisa bio je kod srpske Vlade na Krfu toliko ukorenjen, da je Nikola Pašić pozvao Narodnu skupštinu na zasedanje, pa su sednice održavane uz primenu svih formalnosti Ustava i Poslovnika o skupštinskom redu. ... Opozicija je zahtevala da se sednice ne drže na Krfu nego u Nici, među „izbeglim srpskim narodom". Ovo je dalo povoda raznim duhovitim šalama na račun opozicije, jer je ona predstavljala kao da je život mnogo teži u Nici nego na Krfu, gde ministri „uživaju", dok se narod „muči"... na francuskoj Rivijeri. Pošto širi krugovi našeg naroda u Srbiji nisu znali da uporede kakav je stvarno život u Nici, a kakav je na Krfu, opozicija je mislila da može proći i sa takvom kritikom.

  • Stojan J.

    Prema svedočenju grofa Trubeckog, Nikola Pašić je odlazeći na Krf iz Albanije, izgovorio rečenicu: "Izgubili smo sve, ali smo spasli obraz". Jedan srpski vojnik koji je polagao tela preminulih saboraca u Plavu grobnicu izmedju Vida i Kerkire zapisao je: "Pošto sam danima gledao ove prizore, do groba će me mučiti jedna misao - da li se sve moralo tako skupo platiti".

  • Stojan J.

    Jedan od najviše osporavanih srpskih pesnika Vladislav Petković Dis proveo je I Svetski rat na mestu ratnog dopisnika Braničevskog odreda. Preživeo je povlačenje srpske vojske preko Albanije. Sa Krfa odlazi u Pariz 1916. godine, odakle se, zbog bolesti, naredne godine vraća na ostrvo Krf.<br />18. maja 1917. godine,nemačka podmornica je torpedovala parobrod "Italija", koji je potonuo na dno Jonskog mora i sa sobom odoneo i velikog srpskog pesnika.

  • воја

    Срби су за Грке синоним храбрости, поштења, страдања и пожртвованости за отаџбину и праведне вредности. Ваљда довољно говори о томе чињеница да на Крфу ништа није украдено, иако се тамо искрцало 150 000 изморених и изгладнелих српских војника, чиновника и грађана.

  • Terzić

    U Agios Mateosu je bio smešten štab Drinske divizije. Treba znati da je unutrašnjost Krfa puno siromašnija od priobalja. Seljane najviše u životu održavaju masline i pomalo groždje.Teška je borba krfskog seljaka za svaku stopu obradive zemlje I zato je amanet Janisa Janulisa još značajniji. A Drinaca je tu bilo sahranjeno 680. Spomenik Drincima je podignut 1916. Otkrio ga je na Spasovdan prestolonaslednik Aleksandar Karadjordjević. Odmah posle toga, oporavljeni Drinci su se ukrcali na brodove i krenuli put Soluna.

  • Viden

    Prva sednica Narodne skupštine u izbeglištvu održana je na Krfu u septembru 1916. godine. U periodu od 22. oktobra 1916. do 25. februara 1918. godine Narodna skupština nije zasedala.

  • krf u srbiji...

    Janis Trepeklis, gradonačelnik Krfa posetio je Međunarodni sajam turizma u Beogradu i poručio da će stanovništvo i vlasti tog ostrva uvek podržavati Srbiju, njenu prestonicu i prijateljski srpski narod.<br /><br />Gradonačelnik Trepeklis je kazao kako svake godine u Grčku dođe oko dva milona turista iz Srbije, veliki broj njih redovno posećuje Krf i obeležja srpske tradicije i istorije na severnojonskom ostrvu - čuvenu Srpsku kuću, ostrvo Vido i groblja.<br /><br />Trepeklis je pozvao turiste da posete Krf u vreme uskršnjih praznika i prisustvuju tradicionalnoj sedmodnevnoj proslavi velikog hrišćanskog praznika.<br /><br />- Grčku i Srbiju vezuje prijateljstvo iz Prvog svetskog rata, a za vreme NATO bombardovanja 1999. godine na Krfu su organizovane velike i ljutite demonstracije protiv tog čina - rekao je Trepkalis koji je bio vođa protesta.

Leave your comments

Post comment as a guest

0
Vi ste ovde: Home Impresije Srbi na Krfu